 Cena zavisi od lokacije, starosti zgrade, spratnosti, načina grejanja, osvetljenosti, kvaliteta poda, položaja u odnosu na druge objekte, visine plafona, lifta, interfona...
Za one koji reše da prodaju ili kupe stan, a nisu baš sigurni kako da formiraju cenu za njegovu prodaju, ili da li je ponuđena cena realna – procena vrednosti nekretnine je prvi korak na putu kupoprodaje. Utvrđivanje stvarne cene potrebno je i kod deobe imovine (brakorazvodne parnice), ili podizanja stambenog kredita kod banaka, kao i u slučaju kada više suvlasnika jednog stana žele da ga prodaju, a potrebna im je realna cena.
U svim tim slučajevima biće vam potrebna profesionalna pomoć procenitelja, ili agencije za promet nekretnina (od kojih neke nude i ovu uslugu), naravno ne besplatno već po ceni 50 evra za procenu stana do 50 kvadrata (plus 1,5 evra za svaki naredni kvadratni metar).
Ovlašćeni procenitelji prilikom utvrđivanja vrednosti stana koriste čak 11 različitih parametara, a oni iskusniji u poslu još oko 20 stavki da bi što preciznije utvrdili njegovu realnu tržišnu vrednost.
– Na listi glavnih parametara su lokacija (blizina centra, trgovačkih radnji, marketa, škola, vrtića, dobar gradski prevoz, zelenilo...), starost zgrade (i u starijim objektima se mogu naći odlično održavani, okrečeni stanovi, ali i veoma zapušteni), spratnost (viša drastično obara cenu), visina plafona (ako su u pitanju takozvani salonci da li je visina plafona 3,05 ili 3,45 metara). Cenu formira i to da li se radi o novogradnji ili ne, zatim osunčanost nekretnine, orijentacija stana u odnosu na druge objekte u blizini, a posebno kakvo je grejanje. Ako stan nema centralno grejanje, važno je i da li zgrada ima mogućnosti da se u kratkom roku obezbedi priključak ili ne. Bitno je i to ima li zgrada lift, ako je reč o visokoj spratnosti, kamere na ulazu... – pojašnjavaju u jednoj od beogradskih agencija za promet nekretnina.
Ono što amateri obično ne znaju, a „detektivsko” oko procenitelja vidi jeste i kvalitet poda: da li su ugrađene pločice, parket, brodski pod, laminat ili beton i kakav im je kvalitet. Procenitelju će biti važno i da li zgrada ima interfon, a veliku razliku u ceni između sličnih stanova može da napravi visoko prizemlje sa visinom od dva metra, u odnosu na ono gde je visina samo metar, što najčešće odbija kupce iz bezbednosnih razloga.
Kada detaljno ispitaju svaki detalj, a na osnovu svega što su zapazili, procenitelji su dužni da u dokument koji se zove „procena nepokretnosti”, upišu vrednost kvadratnog metra nekretnine i procenu ukupne vrednosti stana, iskazane u evrima i u dinarima (upisuje se srednji kurs evra na dan pisanja procene).
Kupcu stana tako napisan dokument (za stan koji se daje pod hipoteku) biće jedan od glavnih uslova za dobijanje stambenog kredita. U novije vreme, kada su stambeni krediti sve češći i kod nas, neke banke od procenitelja zahtevaju da prilože i fotografije unutrašnjosti stana (ako je u pitanju kuća i foto-zapis spolja), najčešće između pet i deset pojedinačnih snimaka. Interesantno je da i banke upućuju baš na procenitelje sa kojima imaju sporazum o saradnji i u njih, očigledno, veće poverenje.
Za tačnost podataka procenitelji garantuju potpisom, pečatom i licencom (rešenjem da mogu da obavljaju ovaj posao).
– U praksi, međutim, ima dosta nepoverenja u rad procenitelja. Dosadašnje iskustvo pokazalo je da se procene stanova kod nas često rade po želji prodavaca, to jest po principu „majstore, evo 100 evra, napišite tamo da moj stan košta 200.000 evra”, a da ta nekretnina, realno, vredi upola manje. Prodavci stanova, gotovo po pravilu, pre će da angažuju procenitelja koji im kaže da njihova nekretnina vredi više od realne cene nego onog ko im kaže nižu cenu, isto kao što više volimo doktora koji nam kaže „pijte samo čajeve i to će vas proći”, od onog koji za istu boljku predlaže hirurški rez. Ali, ti koji tako određuju vrednost svog stana najčešće su u zabludi da će na kraju od kupca stvarno i dobiti tu cenu. Obično se dogodi da precenjena nekretnina ne nađe kupca, pa se na kraju cena obara, odnosno opet se dođe na onu realnu, ali se u svemu tome izgubi silno vreme – kaže Mića Đoković, direktor agencije za promet nekretnina Old rojal.
Izvor: Politika
|
Biznis 
