Total Portal

Škotska je zemlja u koju možete da dođete bez plana i da se sjajno provedete tumarajući unaokolo, onako kako vam se prohte. Reke, jezera, pešačenje po brdovitim predelima i bezbrojni pabovi.

KADA OTIĆI

Glavni turistički period je od aprila do septembra, a špic sezone je tokom školskog raspusta u julu i avgustu, kada je smeštaj najskuplji, i u auto kampovima, i u privatnim pansionima i luksuznim hotelima.

Edinburg naročito zna da bude nesnosno pretrpan za vreme perioda festivala u avgustu, tako da ako planirate posetu u tom periodu, najbolje je da unapred rezervišete smeštaj.

Zimi javni transport radi s manje učestalosti i odlazak do škotskih ostrva je ponekad problem, naročito kada je vetar jak. Izvan velikih gradova, pojedine turističke atrakcije su zatvorene od novembra do marta.

Imajući u vidu koliko je Edinburg daleko na severu - nalazi se na istoj paraleli kao i Labrador u Kanadi - očekivali biste da Škotska ima hladniju klimu, ali vetrovi sa Atlantika stižu zagrejani toplom Golfskom strujom koja stiže od jugoistočne obale SAD. Južni planinski delovi čuveni su po blagoj klimi i tamo je na spoljnoj temperaturi moguće gajiti palme i druge suptropske biljke.

Istočna obala ima suvlju klimu nego zapadna - prosek padavina je oko 650 mm - i leti je tamo toplije, a zimi hladnije. Temperatura na obali retko pada ispod 0 C iako u svako doba godine može da bude vrlo hladno zbog vetra koji duva sa Severnog mora.

Zapadna obala ima blažu i vlažniju klimu, sa više od 1500 mm kiše i prosečnom letnjom temperaturom od 19 C. Zapadna planinska regija oko Fort Vilijama je najkišovitiji deo Britanije, a godišnja količina padavina iznosi čitavih 3000 mm.

Statistički gledano, najbolje šanse za lepo vreme su u maju, junu, i septembru; jul i avgust su obično topli, ali znaju da budu i vlažni. Leti dan dugo traje, a na Šetlandskim ostrvima sunce zalazi tek u 11 sati. U Edinburgu će vam se u junu i julu činiti kako nikako da padne mrak. Nasuprot tome, zimi sunce ne izlazi pre 9 ujutro, a mrak pada već u 4.

U aprilu i maju predivna priroda Škotske prošarana je snegom koji se zadržao na planinama i živopisnim divljim cvećem južne Škotske. U junu, a naročito u avgustu, sve je ljubičasto of pupoljaka planinske ruže.

U oktobru, šume Pertšajera i Trosaksa zašljašte jesenjim bojama. Za zimu Škoti kažu da je dreich, što bi trebalo da znači 'dosadno i tmurno', ali nesumnjivo su česti i dani koji su isto tako spektakularni kao i letnji.

CENE I TROŠKOVI

Zbog visoke vrednosti britanske funte, Škotska je skupa destinacija za turiste koji ne dolaze iz Evrope. Hrana, smeštaj i prevoz koštaju prilično; jedino što je zaista ispod cene su odlični muzeji i galerije koje možete posećivati besplatno.

Cena hrane i benzina znatno je viša u zabačenim planinskim delovima i ostrvima na kojima snabdevanje zavisi od feribota. Benzin na ostrvima Hebridi može da bude i do 15% skuplji nego u Centralnoj niziji.

Iznenađujuće, ali Škotska je jedna od najskupljih zemalja za kupovinu škotskog viskija. Ako pogledate cene u unutrašnjosti Evrope, shvatićete da je tamo moguće viski kupiti za oko 60% cene u škotskim prodavnicama. Ipak, škotski viski je najjeftiniji u francuskim supermarketima.

Realističan dnevni budžet za dve osobe koje dele dvokrevetnu sobu, spavaju u pansionima i motelima, i hrane se u restoranima srednje kategorije, bio bi od 35 do 45 funti po osobi. Bekpekeri, koji spavaju u hostelima i samostalno spremaju hranu, mogu da prođu i sa 25 funti dnevno ne računajući prevoz.

Ako putujete sopstvenim autom, dodajte tome 10 do 15 funti za benzin i parkiranje; za rentakar dodajte minimum 23 funte dnevno.

Ako putujete porodično, imajte u vidu da u mnogim hotelima i pansionima postoje sobe za porodice, obično sa jednim francuskim krevetom i jednim ili dva dodatna kreveta, a na taj način možete uštedeti dosta para. Osim toga, za većinu turističkih atrakcija prodaju se diskontne karte za porodice.

NACIONALNI IDENTITET

S obzirom da su toliko dugo živeli naspram tako velikog i moćnog suseda kakav je Engleska, ne začuđuje da je glavno obeležje škotskog identiteta to što nisu Englezi. Kroz čitavu istoriju, Engleska – koju još uvek zovu vekovni neprijatelj – bila je simbol za moć, pohlepu, aroganciju i represiju, a nasuprot tome, Škoti su sebe kolektivno doživljavali kao potlačenog Davida, ljubitelja slobode protiv imperijalističkog Golijata. Škotska nezvanična himna, Flower of Scotland (Cvet Škotske), koja se i dan danas peva na fudbalskim utakmicama, govori o bici kod Benokburna 1314. kada su Škoti porazili Engleze.

Vrhunac odbojnosti prema Englezima Škoti su doživeli tokom vladavine Margaret Tačer 1980-ih, koja je vrlo nepopularni paušalni porez uvela u Škotskoj čitavih godinu dana pre nego u ostalim delovima Ujedinjenog Kraljevstva.

Od kad su laburisti došli na vlast 1997, tenzije su malo popustile, ali neka vrsta ozlojeđenosti i dalje tinja ispod površine. Kad se desi da neki pobednik na međunarodnom takmičenju greškom bude nazvan Englezom umesto Škotom, stotine gledalaca zovu BBC i protestuju.

Danas je rivalitet između Škota i Engleza miroljubiviji i uglavnom se svodi na fudbalske utakmice, na kojima se pobeda Škota nad Englezima slavi više nego osvajanje celokupnog turnira. Kada je jedan škotski političar predložio da Škoti otvoreno podrže engleski tim na Svetskom kupu na kojem se Škotska nije kvalifikovala, ostao je utopljen u salve podsmeha. Desilo se upravo suprotno. Na sve strane u Škotskoj prodavali su se fudbalski dresovi engleskih protivnika na turniru.

Ali, rivalitet je često prisutan i na drugoj strani. Upitan da li bi podržao škotski fudbalski tim ako bi Engleska bila eliminisana iz Svetskog kupa, jedan engleski navijač je odgovorio: "Nemam uopšte problem s tim da podržim škotski tim. Time pokazujem podršku svom sugrađaninu Britancu i izgradnji naših zajedničkih istorijskih veza. A znam i da ih sve to stravično nervira."

NAČIN ŽIVOTA

Škoti žive slično kao i stanovnici drugih zemalja severne Evrope. Nezaposlenost je prilično niska, oko 6%, a prosečan prihod relativno visok - oko 24.000 funti godišnje, što je oko 92% proseka u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Škoti, kao i ostali u Ujedinjenom Kraljevstvu, neguju tradiciju duge radne nedelje: jedna trećina građana radi više od 48 sati nedeljno, a jedna šestina čak više od 60 sati. Prosek u Evropskoj uniji iznosi oko 40 sati.

I baš kao što, navodno, Eskimi imaju 40 različitih izraza za sneg, izgleda da Škoti imaju 40 različitih izraza za pijan - olešen, razvaljen, betoniran... bevvied, blootered, hammered, guttered, fleein', fou, steamin', stotious, paralytic, plaistered ili jednostavno pished, samo su neki od izraza.

Nema sumnje da, kao i ostali građani severne Evrope, Škoti uživaju da piju. Za veliku većinu to znači nekoliko pinti piva u pabu ili nekoliko čaša vina uz jelo, ali za značajnu manjinu stav je sledeći: ko se radi, taj se razvali.

Iako Škoti konzumiraju manje alkohola po glavi stanovnika od Francuza, oni to uglavnom rade u formi napijanja, a to znači odlazak u pab u petak i subotu uveče i... lešenje.

S druge strane, Škotska se kontinuirano visoko kotira u istraživanjima kvaliteta života. To je atraktivno mesto za život, sa odličnim društvenim i kulturnim prednostima. U ruralnim oblastima i dalje postoji jak osećaj zajedništva, a on je ponegde prisutan čak i u velikim gradovima.

MEDIJI

Iako London dominira medijskom industrijom u Ujedinjenom Kraljevstvu, Škotska ima sopstveni medijski sektor koji se nesmetano razvija, što je nasleđe duge tradicije izdavaštva u Škotskoj. The Herald (ranije The Glasgow Herald) osnovan je 1783. i danas je jedan od najstarijih novina na engleskom jeziku na svetu.

BBC Scotland je regionalni ogranak britanskog javnog TV i radio servisa, gde se proizvode i emituju emisije koje odražavaju osoben škotski kulturni identitet. BBC se finansira iz državnog budžeta.

Postoje dve komercijalne televizije u Škotskoj, i to Scottish television (STV) koja pokriva južnu Škotsku i deo zapadnih Visoravni, i Grampian TV koji se hvata u planinskom delu i na ostrvima. STV, Grampian i BBC jedan deo programa emituju na lokalnom gelskom jeziku.

Postoji i zdrav novinski sektor. Cifre govore da na području Škotske (izuzimajući ostatak UK), tri glavne domaće kvalitetne novine (Scotsman, Herald i Press & Journal) prodaju više primeraka nego svih pet londonskih kvalitetnih dnevnika (Telegraph, Times, Guardian, Independent i Financial Times).

RELIGIJA

Iako je hrišćanska crkva igrala veoma važnu ulogu u Škotskoj istoriji, procenat onih koji praktikuju religiju bio je u neprekidnom opadanju tokom 20. veka. Danas samo 6,5% stanovništva ne propušta nedeljnu misu.

Dve najveće crkve su Škotska prezbiterijanska crkva (47%) i Rimokatolička crkva (16%), dok 28% građana nije religiozno. Nehrišćanske religije čine samo 2% stanovništva i to su pre svega islam, hinduizam, sikizam i judaizam.

KNJIŽEVNOST

Najvoljenija književna figura u Škotskoj je pesnik Robert Burns, koji je živeo u 18. veku.

Jedan od najuspešnijih, ali i najplodnijih savremenih pisaca je Ian Benks, koji je od 1984. napisao 21 roman, od koji su 10 SF.

Najpoznatiji škotski pisac svakako je Robert Luis Stivenson (1850-1894), koji je rođen u Edinburgu gde je studirao prava, ali je 1889. otišao da živi na ostrvo Samoa.

Kultna ličnost je i sir Artur Konan Dojl (1859-1930), kreator Šerloka Holmsa, rođen takođe u Edinburgu.

PRIRODA

Škotska obuhvata jednu trećinu površine Velike Britanije, ali ima čitavih 80% ukupne britanske obale i samo 10% stanovništva.

Zemlja se može grubo podeliti na tri dela – Southern Uplands (Južne visoravni), Central Lowlands (Centralna nizija) i Highlands (Planine).

Najveći deo škotske industrije je raspoređen oko dva najveća grada, Glazgova i Edinburga, gde živi 80% stanovništva.

AKTIVNOSTI

Škotska je idealno mesto za rekreaciju u prirodi i ima ponešto za svakoga, od onih koji uživaju u kratkoj šetnji posle doručka, do adrenalinskih džankija. Iako su pešačenje, golf, pecanje i vožnja bicikla najpopularnije aktivnosti, postoji i sijaset drugih, isto tako zanimljivih.

Za većinu aktivnosti postoji dobra organizacija, klubovi i udruženja, gde turisti mogu da dođu do dragocenih informacija i katkad značajnih popusta. Najbolji izbor brošura o rekreativnim aktivnostima naći ćete na veb sajtovima VisitScotland i VisitBritain.

Pešačenje

S obzirom na divlji, dramatičan i raznovrstan pejzaž, pešačenje je postalo izuzetno popularno i među lokalcima i među turistima. Za svakoga postoji nešto, od kratkih šetnji posle doručka do višednevnih hajkova i osvajanja vrhova od skoro 1000 metara.

Najbolje vreme za pešačenje po planinama je od maja do septembra iako sneg može na najvišim vrhovima da padne i u sred leta. Zimsko planinarenje po najvišim vrhovima Škotske je samo za iskusne planinare.

Vrhovi planine Munro najviši su u Škotskoj i mada su na samo 900 metara visine, smatraju se izazovnim, pre svega zbog žestoke atlantske klime. Vremenski uslovi mogu da budu opasni čak i u toku leta, sa gustom maglom, jakim vetrom i kišom i mrazem.

Na svako iole ozbiljnije pešačenje ponesite odgovarajuću opremu. Rastresita zemlja posle kiše lako postaje bljuzgava: uvek nosite gojzerice ili čizme, mapu i kompas, kabanicu, baterijsku lampu, pištaljku, vreću za spavanje i rezerve hrane i vode – mnogi hajkeri su neplanirano bili prinuđeni da provedu noć na planini. Kad idete na duže šetnje, uvek obavestite nekoga kuda idete i kada planirate da se vratite. Nemojte se oslanjati na mobilni telefon, mada je dobra ideja poneti ga jer može da spase život.

Jedna od najpoznatijih staza je Fife Coastal Path, duga 78 milja, za koju je predviđeno 5-6 dana hoda. Turisti vole i Great Glen Way, dugu 73 milje, koja je otvorena 2002. godine i koja ide pored jezera Loh Nes.

Golf

Škotska je zemlja u kojoj je golf nastao i tamo se igra vekovima. Logično, Škotska je i zemlja u kojoj postoji najviše golf terena po glavi stanovnika. Za više informacija pogledajte www.scotlands-golf-courses.com.

Pecanje

Pecanje je izuzetno popularno u Škotskoj, čije su vode pune lososa, pastrmke, štuke i mnogih drugih vrsta riba. U Škotskoj ima mnogo reka i malih jezera, a naročito je popularno pecanje na varalicu, koje je bliže nekoj umetnosti nego sportu.

Za većinu mesta morate imati ribolovnu dozvolu, koja se kupuje na licu mesta u hotelima ili lokalnim ribolovačkim radnjama. Obično košta oko 15 funti dnevno, ali za neke reke za koje je poznato da su pune lososa – kao što su the Tweed, the Tay i the Spray – dozvole su znatno skuplje.

Vožnja bicikla, posmatranje ptica, jahanje

Putovanje biciklom je odličan način da se upozna Škotska. Najbolji period je od maja do oktobra. Biciklističkih staza ima bezbroj.

Škotska je i raj za posmatrače ptica. U zemlji postoji više od 80 ornitološki važnih prirodnih rezervata.

Obilazak Škotske iz sedla je vrlo preporučljiv, čak i ako niste iskusan jahač. Za više informacija posetite British Horse Society i Trekking & Riding Society of Scotland.

HRANA I PIĆE

Tradicionalna škotska kuhinja se sastoji od osnovnih namirnica: to su solidni, hranljivi obroci, često sa visokim sadržajem masnoća kako bi mogla da se održava telesna temperatura tokom hladnih zimskih dana provedenih na polju ili u ribarenju. Uveče se obavezno jede i nešto slatko, u bilo kom obliku.

Nacionalno jelo i specijaliteti

Haggis je nacionalno jelo po kojem je Škotska najpoznatija i to je neka vrsta jagnjeće sarme, koja se pravi od sitno iseckanih pluća, srca i džigerice jagnjeta, i zvuči na prvi pogled odbojno, ali je vrlo ukusno.

Ono što Škoti u realnom životu najčešće jedu jeste mleveno i pire – mleveno goveđe meso dinstano u luku, šargarepi i umaku, servirano sa pire krompirom. Ukusno je, ugrejaće vas, a i ne morate mnogo da žvaćete.

Doručak

Danas retko ko jede ovsene kaše koje su se jele nekad u Škotskoj, a caffe latte i croissant su sve češća pojava. Doručak koji ćete imati prilike da dobijete u pansionima i hotelima obično se sastoji od voćnog soka i muslija, slanine, šunke, kobasice, krvavice, grilovanog paradajza, pečurki i prženih jaja.

Riba za doručak može delovati čudno, ali nije retka pojava u ribarskim zajednicama.

Supe

Škotski buljon koji se pravi od ovčetine, raži i graška je hranljiv i ukusan, a cock-a-leekie je jaka supa od piletine i praziluka. Česte su i supe od krompira, pogotovo zimi.

Meso i divljač

Mesožderi će uživati u debelim šniclama svetski poznate govedine Aberdeen Angus. Srnetina je specijalitet u mnogim lokalnim restoranima i često se služi u kremastom sosu od vina ili viskija. A tu je naravno i haggis.

Riba

Škotski losos je svetski poznat, ali postoji velika razlika između gajenog lososa i divljeg, koji je tanji i znatno skuplji. Dimljeni losos se tradicionalno preliva limunovim sokom i jede sa svežim crnim hlebom i puterom. Pastrmka, mlađa rođaka lososa, takođe je prisutna na većini menija.

Jedan od specijaliteta je i Arbroath smokies, lako dimljeni svež bakalar, koji se tradicionalno jede hladan. Popularna je i pašteta od skuše. Sočni škampi, krabe, jastozi, ostrige i dagnje mogu se naručiti u celoj Škotskoj.

Puding

Tradicionalni škotski puding je neodoljivo kremast i visoko kaloričan.

Cranachan je ulupan šlag sa viskijem, ovsenim pahuljicama i malinama.

Athollbrose je mešavina šlaga, viskija, meda i ovsenih pahuljica.

Clootie dumpling se pravi sa ribizlama i suvim grožđem.

Piće

Najpoznatije bezalkoholno piće u Škotskoj je Barr's Irn Bru: slatko gazirano piće, radioaktivno narandžaste boje, koje ima ukus kao žvakaća guma i gotovo da ljušti svu gleđ sa zuba.

Mnogi Škoti se kunu u njegova okrepljujuća svojstva, pogotovo za mamurluk.

Viski

Škotski viski (uvek se piše whisky, bez 'e' – whiskey sa 'e' je irski ili američki), jeste najpoznatiji škotski proizvod i glavna izvozna roba. Viski se u škotskoj proizvodi makar od 15. veka

Pored viskija piju se i likeri koji se baziraju na viskiju, poput likera Drambuie. Ako baš morate viski da pomešate sa nečim drugim, osim sa vodom, probajte whisky-mac – viski sa vinom od đumbira.

U pabovima, stariji Škoti često će naručiti 'half' ili 'nip' viskija, koji posle gase pintom piva.

U škotskim pivnicama proizvode se razne vrste piva. Tržištem dominiraju velike pivare – Youngers, McEwans, Scottish & Newcastle i Tenent's – ali male pivare u principu prave ukusnije pivo, a ponekad i mnogo jače. Dobar primer je Skullsplitter sa ostrva Orkney koje ima 8,5% alkohola.

Točeno pivo se služi u pintama, što je nešto manje od pola litra, i košta od 2 do 3 funte, a može se naručiti i pola pinte. Količina alkohola varira od 3,2% do 8,5%.

Vegetarijanska i veganska ishrana

U Škotskoj postoji otprilike isti postotak vegetarijanaca kao i u ostatku Velike Britanije – između 8% i 10% stanovništva – a vegetarijanizam je nekada imao hipi-studentski imidž, dok je danas postao mejnstrim. Čak i najudaljeniji planinski pab ima makar jedno vegetarijansko jelo na meniju, a u gradovima postoje mnogi restorani specijalizovani za vegetarijansku ishranu. U krajnjoj liniji, svugde ćete naći neki italijanski ili indijski restoran gde možete pojesti nešto bez mesa, kao što su pizza, pasta ili kari.

Ipak, oni koji praktikuju vegansku ishranu, imaće problema izvan Edinburga i Glazgova.

Gde jesti sa decom

Nažalost, u većini restorana u Škotskoj deca su nepoželjna, a u mnogima im se i otvoreno zabranjuje pristup. Prema nedavnom istraživanju, 9 od 10 porodičnih ljudi smatra da u većini britanskih restorana deca nisu poželjna. Jedini način da saznate da li će vas mrko gledati ako ste sa decom, jeste da pitate.

I mada još uvek sporo, stvari se menjaju u gradovima gde u pojedinim restoranima postoje delovi za porodice sa decom.

Imajte u vidu da pabovi koji nemaju restoransku licencu nemaju pravo da usluže osobe mlađe od 16 godina, čak ni samo hranu ili bezalkoholno piće.

Izvor: Lonely Planet

Brno je grad po meri čoveka. Grad bez žurbe, bez "gomile" turista i navalentnih domaćina. Ako hoćete atmosferu prave, domaćinske Češke, nekoliko dana provedenih ovde - moglo bi za vas da predstavlja pravi raj! Ako ste zaljubljenik u Češku, tim pre. Ako ste "gradski kauboj", i onda. Ako jednostavno volite piće, istoriju, zabavu i braću Slovene, uključujući i žene, onda ste na pravom mestu. Na kraju krajeva, toliki ljubavni romani Milana Kundere morali su da budu nadahnuti uspomenama njegove mladosti. Probajte atmosferu Brna. Nije spektakularna, ali je vrlo prijatna. I dugo se pamti

Piše Žikica Milošević

Kad čovek prošlogodišnju potragu za uranijumom zameni potragom za vodom, u polu-pustinji, jedino što može da očekuje je avantura. Tako, posle Moskve, Pekinga i Ulan-Batora, propelerac lokalne avio-kompanije nebom nosi grupu geologa u pravcu Bayankhongora, centra istoimene oblasti u jugozapadnom Gobiju, gde vrhunski opremljena terenska vozila čekaju da razvezu svakog na svoje radno mesto

Piše Rastko Petrović

Reč dana u Moskvi glasi 'ekskluzivno'. U najpoznatijim klubovima služi se najskuplje piće, ali u takve klubove se i najteže ulazi. Moskovljani se danas goste sušijem, a ne haringom kao nekada, i piju francuski šampanjac, a ne Sovietskoe shampanskoe. Pojavio se čak i novi brend čaja, Elitny Chai, koji pokušava da zaradi upravo na toj preokupiranosti prestižom.

Moskva danas

Reč dana u Moskvi glasi 'ekskluzivno'. U najpoznatijim klubovima služi se najskuplje piće, ali u takve klubove se i najteže ulazi. U Moskvi je mnogo više cool uveče izaći privatnim autom - i to najpre velikom, crnom limuzinom - nego metroom. Dizajnirana, firmirana garderoba samo se smenjuje sa polica skupocenih butika. Moskovljani se danas goste sušijem, a ne haringom kao nekada, i piju francuski šampanjac, a ne Sovietskoe shampanskoe. Pojavio se čak i novi brend čaja, Elitny Chai, koji pokušava da zaradi upravo na toj preokupiranosti prestižom.

Ipak, tu privilegiju da vozi džipove Hummer i da se oblači u Armani odela ima samo mala, ali vrlo vidljiva elita. Ipak, većina Moskovljana danas uživa u većim platama nego ikada ranije.

Tokom 2005. godine, moskovskim ulicama prolazilo je tri miliona automobila, a taj broj se svake godine povećava za 200,000. Ima bezbroj Mercedesa, ali i automobila marke Honda, Citroen, kao i starih dobrih Lada. Među novim kafanama ima i ušuškanih i prijatnih kafea i boemskih barova, ne samo preskupih restorana. Mnogi noćni klubovi su 'ekskluzivni' i rezervisani samo za određenu klijentelu, ali ostali se mogu pohvaliti da su 'demokratski' i da su otvoreni za sve. No i u popularnim "demokratskim" klubovima postoji tzv. "face control" kako bi se smanjio rizik od terorističkih napada ili napada već pijanih gostiju.

I presna riba je postala populističko iskustvo, jer jeftini suši barovi niču kao pečurke. Proteklih godina suši je postao toliko popularan da se može naći u većini restorana bez obzira da li je njihova osnovna kuhinja francuska, italijanska, ili eklektička.

I možda baš ovaj prosperitet objašnjava apolitičnost Moskovljana. Dok se Ružičasta i Narandžasta revolucija odigravaju u neposrednom komšiluku, Rusi mirno stoje i gledaju kako predsednik Putin cenzuriše njihovu štampu i oduzima im pravo da neposredno biraju guvernere; čini se da Moskovljani više paze da ne propuste otvaranje novog restorana, nego poslednju debatu u parlamentu. Izuzetak postoji samo kada je njihov komfor direktno ugrožen, kao što je bio slučaj 2005. kada je nakon predloga monetizacije penzionog osiguranja hiljade penzionera izašlo na ulice da protestuje.

Jedna od stvari koju niko nije mogao da ignoriše je rat u Čečeniji. Moskovljani su bili prinuđeni da se suoče sa sumornom realnošću tog rata, jer su bombe počele da eksplodiraju na njihovim sopstvenim ulicama. Teroristički napadi tokom prethodnih godina doveli su dotle da se prestonica nacije u mnogo čemu promeni. Neke promene su spolja nevidljive, dok su druge očigledne, kao što su metalni detektori na ulasku u Boljšoj teatar, ili sveprisutna policija koja na ulasku u metro legitimiše svakog drugog prolaznika. Međutim, kako su za vreme drugog mandata Putina, posle terorističkog napada na pozorište Nord Ost i metro stanice u Moskvi, i Školu u Beslanu, uhvaćeni i ubijeni čečenski treoristi sa vrha ruske liste, a za predsednika postavljen jedan od mladih vođa Pvog čečenskog rata Ramzan Kadirov, situacija na Kavkazu se smirila. Iz tog perioda ostala je formulacija "lice kavkaske nacionalnosti", dakle crnomanjasta osoba evropskog tipa koja označava sumnjivo lice.

Moskva je, ukratko, grad kontrasta. S jedne strane puna je pozitivnog naboja. To se vidi i u tome što na sve strane niču oblakoderi, šoping centri, tematski parkovi i pozorišta. 'Svetske premijere' i 'velika otvaranja' odigravaju se baš ovde. A to se vidi i na licima kupaca, prolaznika, mušterija u restoranima i kafeima, i prepunim moskovskim ulicama u centru. S druge strane, malo dalje od ekskluzivnih mesta i skupih prodavnica, oko stanica metroa mogu se videti prosjaci i alkoholičari. Sa veselim turistima u metrou se meša srednja klasa Moskovljana izmučenih lica.

Gradski kalendar

Najbolji period za posetu Moskvi je krajem proleća (maj ili jun) i početkom jeseni (septembar ili oktobar), kada su gradski parkovi puni raznobojnog procvetalog drveća. Grad je naročito doteran za majske praznike, kao i za Dan Moskve u septembru. Centar grada tada je zatvoren za saobraćaj. Na svim ulicama oko Kremlja održavaju se koncerti i predstave i "protesti" Komunističke partije sa svim pratećim parafernalijama. Ljudi plešu do kasno u noć na ulici. Slično je i u svim parkovima u Moskvi. Nova Godina je takođe važan trenutak, jer tada Moskovljani masovno izlaze iz svojih toplih kuća i odlaze na besplatne koncerte i vatromet.

KULTURA

Identitet

Iako Moskva ostavlja utisak kosmopolitske evropske prestonice, to je izrazito homogen grad. Preko 80% stanovnika su Rusi - bledoliki, tipični Sloveni. Ima nešto Jevreja, Ukrajinaca, Belorusa, i Tatara, ali te etničke grupe predstavljaju samo 3% celokupnog stanovništva grada. Po 1% stanovnika čine ljudi iz Gruzije, Kazahstana, i Jermenije.

Među ruskim stanovništvom dominantna religija je naravno rusko pravoslavlje. Nakon nekoliko decenija represija, zatvaranja crkvi, konfiskacije imovine, i maltretiranja vernika od strane sovjetskog režima, Ruska pravoslavna crkva (Ruskaja pravoslavnaja cerkov) doživljava veliki preporod. Do 1991. stekla je oko 50 miliona članova, a taj broj nastavlja da raste. Restauracija zatvorenih i zapuštenih crkava danas je sveprisutna po čitavoj zemlji, a naročito u Moskvi. U zemlji postoji oko 23,000 aktivnih crkvi, za razliku od 1988. kada ih je bilo samo 7,000. To deluje kao impresivan comeback, ali i pored toga godine 1917. u Rusiji je bilo dvostruko više crkava nego danas.

U novije vreme 90% Rusa se izjašnjavaju kao ruski pravoslavci, iako mnogi nisu aktivni vernici. Povećanje broja nominalnih vernika vezuje se za jačanje ruskog nacionalizma, s obzirom da se pravoslavlje često smatra neodvojivim delom ruskog bića.

I dok obnova crkava može da deluje kao pozitivan razvoj, ruski nacionalizam ima i svoju mračnu stranu. Neo-Nazi pokreti i nasilje nad manjinama sve su češći na ulicama velikih gradova, pre svega Moskve, a počinioci neretko ostaju nekažnjeni. Još je češće nemilosrdno maltretiranje pripadnika manjina od strane policije, koja je uvek tu negde, spremna da legitimiše prolaznike, pogotovo one koji imaju tamniju kožu.

Hiljade ljudi, pogotovo etničke manjine, žive u Moskvi bez regularnih papira. To je osnovni razlog zbog kojeg su zvanične cifre o broju i strukturi stanovnika Moskve prilično sumnjive, a nezvanične procene govore da u gradu praktično živi preko 12 miliona stanovnika. Moskovske vlasti pokušavaju da neverovatnom birokratijom ograniče migraciju ka glavnom gradu. Dobri uslovi života u prestonici razlog su zbog kojeg Moskovljani tolerišu sveprisutno policijsko legitimisanje i rasprostranjeno plaćanje mita. Za turistu je važno da zna da mora da sa sobom nosi pasoš sa regularnom prijavom boravka (ko odseda u hotelu biće automatski prijavljen; one u privatnom smeštaju treba da prijavi vlasnik stana) kako bi izbegli maltretiranje i gubljenje vremena.

Način života

Među sovjetskim radnicima nekada je kružio vic: 'Mi se pravimo da radimo, a oni se prave da nas plaćaju'. Taj vic je bio smešan upravo zbog toga što je bio sasvim istinit. Nova Rusija ima novu radnu etiku, a ona nigde nije očiglednija nego u Moskvi. Ambiciozni mladi Moskovljani rade prekovremeno kako bi mogli da budu deo dobrog života koji se odvija oko njih. Probijaju se kroz saobraćaj, rade vikendom, ne skidaju se s mobilnih telefona, i odlaze na 'poslovne ručkove', baš kao i njihove kolege u Londonu ili Njujorku.

Ali, isplati im se: moskovski restorani puni su veselog društva, čarter letovi do Turske i Grčke puni su ruskih turista, a moskovski supermarketi su puni mušterija. Moskovljani rade mnogo, i uživaju u plodovima svoga rada.

Ipak, kako su nekretnine neverovatno skupe, ni visoka plata nije dovoljan za samostalnu kupovinu stana. U Moskvi u jednom stanu često živi nekoliko generacija. Stariji ljudi obično direktno zavise od mlađih članova porodice, jer su njihove penzije postale maltene bezvredne. Ruske bake (koje u proseku žive 14 godina duže od svojih muževa) često žive sa svojim sinovima i ćerkama, što se ispostavlja kao efikasan sistem brige o deci u ovoj zemlji u kojoj 90% žena radi izvan kuće. Mlade bračne parove, koji još studiraju izdržavaju roditelji sa kojima žive.

U ruskim gradovima, a pre svega u Moskvi, ljudi zbog često imaju male stanove. Većina porodica ima po jedno dete (ruske porodice 2001. imale su u proseku 1.25 dece), ali i pored toga, živi se skučeno. Lični prostor često se preklapa sa zajedničkim: dnevne sobe se svake večeri pretvaraju u trpezarije, a tokom noći u spavaće sobe. To je i razlog zbog kojeg se toliko mnogo mladih parova ljubi po parkovima - kod kuće verovatno imaju vrlo malo privatnosti. Nije retko ni videti starije muškarce koji u autu ispred zgrade u kojoj žive čitaju novine i knjige.

Rusi se tradicionalno venčavaju mladi i vrlo često razvode. Rusija ima jednu od najvećih stopa razvoda u svetu - oko 65%.

Hrana

Sedamdeset godina tiranije od strane Sovjeta zadalo je ruskoj kuhinji težak udarac. Danas se u mnogim restoranima u Moskvi može okusiti prava ruska hrana, onako kako je nekada izgledala - ekskluzivne ruske đakonije koje su se u carsko doba služile na balovima i banketima.

Tokom sovjetskog perioda je bilo toliko malo restorana da su Rusi retko kad jeli napolju. Poneki bi jeli u lokalnoj kafeteriji (stolovaya), ali uglavnom se jelo i kuvalo kod kuće. Hrana spremljena kod kuće bila je daleko ukusnija nego klasični restoranski meni - kriška mesa i kutlača pire krompira. Ono što je bilo karakteristično za sovjetski period i što je delimično ostalo jeste da se pije na ulici – iz jednog bureta i iz jedne čaše – bilo pivo bilo kvas. Danas se mogu videti ljudi različitih godina, pola i socijalnog statusa kako piju pivo dok šetaju parkom, ispred kioska, prodavnice, metroa. U malim kioscima na ulici mogu se kupiti piroške i razna peciva, međutim ona su retko ili skoro nikad sveža.

Tokom prethodne decenije, restoranski život u Moskvi je prosto procvetao. Danas je izbor maltene neograničen, ne samo kada je reč o tradicionalnim ruskim specijalitetima, već i za suši, pastu, kafu. I Moskovljani sada menjaju svoje restoranske navike. Izlazi se na poslovne ručkove, na piće po završetku posla, ili jednostavno na klopu uveče.

I dalje mnogi odlaze u stolovaje, ali današnje stolovaje izgledaju modernije, sa fanki dekoracijom, i često sa salad-barom i švedskim stolom. Lanci restorana Mu-Mu i Jolki Palki (Ёлки Палки) su moderne stolovaje u kojima se služi uglavnom odlična, a ne tako skupa hrana. Njihovi česti posetioci su niži i srednji menadžeri, turisti, i uopšte svi zaposleni u okolini na pauzi za ručak.

To ne znači da se Moskovljani više ne zabavljaju u svojim kućama. Ruska gostoprimljivost ima duboke korene - ako posetite neku rusku kuću, očekujte da će vas domaćini obasuti pričama i da ćete se utopiti u votki. Očekujte i ogromne količine hrane koja se služi u malecnim tanjirima. Kada veselje jednom počne, teško je odupreti se hrani i piću, koje stiže u ogromnim količinama - kući ćete otići punog stomaka, naliveni pićem, i veoma zadovoljni.

Ako budete te sreće da vas Moskovljani pozovu u svoj dom, nemojte dolaziti praznih ruku. Vino ili slatkiši su uvek dobrodošli. Imajte u vidu da je hrana deo nacionalnog ponosa, i osim ukoliko ne donosite nešto zaista egzotično (npr. nešto kupljeno baš u vašoj dalekoj zemlji), donesite ruski brend, jer će domaćini to svakako više ceniti. I cveće je ok, ali pazite da kupite neparan broj, jer se parni buketi nose samo na groblje.

Piće

'Piće je radost Rusa. Bez pića nema života.' Prema legendi, tim rečima je Vladimir Kijevski, otac ruske nacije, u 10. veku odbacio apstinentski Islam.

Reč 'votka' je ruski deminutiv za reč voda, 'vodica'. Rusi votku ponekad piju umereno, ali najčešće je slivaju u brzim i velikim gutljajima, nakon čega sledi zalogaj turšije. Vodka se služi u polupunim čašama od 2 deci i pije naiskap (osim ako ne smislite neki dobar izgovor zašto ne pijete) ali tek nakon što neko ustane i izgovori elaboriranu zdravicu. Zatim se jede zakuska i pije obično sok od paradajza. Između dve zdravice obično niko ne pije.

Za najbolju destileriju votke važi Kristall. Ubedljivo najkvalitetnija votka je Yuri Dolgoruki, a votke vrlo dobrog kvaliteta su i Zolotoe Koltso (Zlatni prsten), Moskovskaya i Ruskii standard. Još jedan favorit Kluba 'Votkofila' je Klassik, koja se pakuje u unikatnoj boci, autentičnoj replici flaša od pre 300 godina. Na ceni je i Smirnovskaya votka, koja se proizvodi u gradiću Černogolovska nedaleko od Moskve.

Pivo je nedavno preteklo votku i postalo najpopularnije alkoholno piće u Rusiji. Lider na tržištu je Baltika, skandinavska kompanija sa sedištem u Sankt Petersburgu, kojom rukovode ruski menadžeri. Baltika proizvodi ni manje ni više nego devet odličnih vrsta piva, koje su prikladno nazvane brojevima od 1 do 9. Nedavno su na tržište izbacili i bezalkoholno pivo Baltika 0, a Baltika 3 sadrži približno isti procenat alkohola koliko i pils piva u Srbiji. Sve ostale Baltike su jače. Tinkoff je nacionalni lanac mikro-pivnica koji je počeo da distribuira i flaširano pivo. Godine 2005. belgijska kompanija InBev kupila je Tinkoff i zadržala brend.

Od vina, Rusi najčešće piju penušava vina, ili Sovietskoe shampanskoe, kojim se nazdravlja u posebnim okazionima, i koje se pijucka u pauzi pozorišnih predstava i opere. To vino je najčešće nehumano slatko, tako da obavezno zatražite suvi šampanjac - sukhoe (suvo).

Kvas je blago alkoholno, fermentisano piće od raži. Pije se najčešće leti, i to ohlađeno, a ukus donekle podseća na pivo od đumbira (ginger beer). Osim u prodavnicama kvas je moguće piti i na ulici tokom letnjih meseci.

Moda

Na prvi pogled, ključna karakteristika ruske mode je besomučna kupovina. Međutim, poznavaoci tvrde da moda u Moskvi postaje sofisticiranija, i da se zapadni brendovi kreativno mešaju sa proizvodima lokalnih modnih kreatora.

Ruski modeli su kao oluja ušli u svet mode, a lepotice kao što su Natalya Vodianova i Evgenia Volodina dominiraju stranicama magazina Vogue i Elle. Osim toga, moskovski kreatori privlače sve veću pažnju, i kod kuće i u inostranstvu. Među poznatim imenima je pre svega Jegor Zaitsev, sin takođe čuvenog dizajnera Slave Zaitseva. Međunarodno priznanje stekao je i Igor Čapurin, koji je 2005. dobio nagradu kao najbolji kreator ženske garderobe.

Od 2002. u Moskvi se održavaju dve velike modne revije: Ruski Fashion Week, i manji Moskovski Fashion Week.

Ali, velika moda nije zanimljiva za prosečnog Ivana ili Tatjanu. Danas većina Rusa kupuje u istim prodavnicama i nosi iste stvari kao i ljudi na Zapadu: džins, poslovna odela, i sve ono što postoji između ta dva. Mnogobrojni tržni centri u Moskvi imaju iste prodavnice koje ćete naći svuda u Evropi.

Ali zimi se ruski modni stil razlikuje od ostatka Evrope. Krzno je najefikasniji i najpoželjniji način da se ugrejete. Savet lokalnih poznavalaca mode glasi: 'vaše primedbe da je okrutno nositi krzno najverovatnije će naići na začuđen pogled i neprijatnost. Ako vam to smeta, nemojte dolaziti zimi.'

MEDIJI

Novine

Iako su daleko od nekadašnjih šturih izvora vesti kada su se jednom rečenicom opisivali politički tokovi za vreme Sovjetske ere, većina velikih novina u Rusiji su donekle glasnogovornici različitih moćnih tela u čijem su vlasništvu - biznismena ili političkih partija. Javnost je odavno naučila da čita između redova, pa tako i danas zna da uz pomoć različitih izvora konstruiše istinu koja je negde na sredini.

Najpopularniji ruski dnevnici su Izvestia, Kommersant, i Komsomolskaya Pravda. Zvanično glasilo vlade je Rossiyskaya Gazeta, a glavni tabloidi su Moskovsky Komsomolets Versiya, i Sovershenno Sekretno.

Nedeljnik Argumenty i Fakty je jedan od najpopularnijih listova u zemlji, s tiražom od 30 miliona primeraka nedeljno. Važi za novinu koja je relativno slobodna od spoljnih uticaja, a pokriva političku, ekonomsku, i društvenu scenu,

Novaya Gazeta je liberalno glasilo. Svoju kolumnu u ovim novinama imala je jedna od najpoznatijih ruskih novinarki Ana Politkovska koja je oktobra 2006. godine ubijena u ulazu zgrade u kojoj je stanovala.

Televizija

Onaj ko kontroliše TV, kontroliše zemlju - a to niko ne razume bolje od Vladimira Putina. Godine 2000. njegova administracija je organizovala atak na vlasnike NTV, kanala koji je više nego ostali uspeo da proizvede profesionalno i nepristrasno novinarstvo blisko Zapadu. Nakon tog obračuna sa NTV, ova televizija se više ne razlikuje mnogo od državnih kanala.

Ali, ne može se reći da TV kanalima rukovode neke aveti sovjetskog stila. Urednici glavnih državnih kanala - Kanal I i Rossiya - bili su među onim mladim novinarima koji su ruskom gledalištu omogućili da okuse uredničku slobodu tokom 1990ih. Mnoga tadašnja TV lica se i danas mogu videti na televiziji, ali vesti i analize se sve više transformišu u ideološko ispiranje mozga. Samo RenTV, koja je u vlasništvu državne energetske mreže, delimično odstupa od partijske linije.

Jezik

Pre Oktobarske revolucije, Francuska se u Rusiji smatrala simbolom visoke kulture, a to se ogledalo u kuhinji, muzici, i jeziku. Odista, obrazovani pripadnici više klase češće su govorili francuski nego ruski.

U 20. veku stvari su se iz korena promenile. Jezik naroda, ruski kojim je govorila radnička klasa postao je jezik države. Zapadni uticaji su sistematski gušeni, a to je naročito bio slučaj sa francuskim jer je odslikavao klasne pretenzije. U Rusiji se govori ruski. Ali ne samo to - i u Ukrajini, Belorusiji, i Gruziji se takođe govori ruski. Moskovljani mogu putovati hiljadama kilometara od svog grada, i opet će ostati u granicama ruskog govornog područja.

Posledica svega ovoga je da u Moskvi danas svi govore ruski. Engleski se u glavnom govori samo u najskupljim hotelima i restoranima, u ponekom hostelu, i u agencijama kojima su ciljna grupa strani bekpekeri. U poslednje vreme grad postaje nešto jednostavniji za snalaženje i pojedini turistički natpisi su napisani latinicom i na engleskom jeziku. Ipak, savet svima je da nauče makar osnove ćirilice i osnovne fraze na ruskom jeziku, i da nabave neki frazeološki rečnik.

Ekononomija i troškovi

Prema procenama prosečan Moskovljanin zarađuje oko 16,800 rubalja mesečno ili 450 eura (1 euro - 37 rubalja), što je znatno iznad proseka od 6,000 rubalja koji važi za ostatak zemlje. Međutim ove cifre ne pokazuju realno stanje, jer oko 70% stanovništva zarađuje manje od proseka. Veliki broj ljudi je na fiksnim platama i penzijama koje često ne prelaze 5,000 rubalja mesečno.

Moskva je jedan od najskupljih gradova na svetu, u klasi sa Londonom i Hong Kongom. Očekujte da ćete u popularnom i skupom restoranu platiti najmanje 6,000 rubalja po čoveku. Ako sami pripremate hranu, ili jedete u kafeterijama, možete proći sa oko 500 rubalja dnevno.

Cene smeštaja su takođe visoke, jer grad oskudeva u komfornim i jeftinim hotelima. Uz nekoliko izuzetaka, najjeftiniji smeštaj je najmanje 1,200 rubalja dnevno.

Iako danas važe iste cene i za strance i za Ruse, tu i tamo strancima se naplaćuje više, ponekad i desetostruko. Supermarketi poput Stokmana u centru koji su namenjeni strancima imaju cene i po deset puta više za istu robu nego obični supermarketi. Istovremeno, jedino se tamo mogu naći neki luksuzniji artikli.

Klima

Moskovska kontinentalna klima može se pohvaliti sa pet sezona: proleće, leto, jesen, zima - i ruska zima. Tokom najgoreg dela zime definitivno se može reći da je ekstremno hladno, ali ako se dobro pripremite to može da postane zanimljiva avantura. Ljudi se greju krznom i votkom, a snegom pokriveni pejzaži deluju blago i umirujuće. Votka se ipak ne preporučuje zato što, kao i svaki alkohol, daje lažni osećaj toplote koji u slučaju prve ruske zime može da se završi fatalno. Ukoliko je zima snežna relativno debeo snežni pokrivač ostaće od novembra do marta, a najniža zabeležena temperatura je -42, iako je najčešće oko -10, što može da traje nedeljama. Povremeni južni vetar često podigne temperaturu na prijatnih 0 stepeni.

Tokom proletnjeg otopljavanja krajem marta i početkom aprila sve se pretvara u bljuzgu i blato. Maj je vrlo prijatan, a leto stiže u junu, i to brzo. Temperatura je prijatna sve do sredine septembra. Jul i avgust su najtopliji i najvlažniji meseci.

Zelena Moskva

'Zelena Moskva' je izraz koji se u ruskoj prestonici shvata vrlo bukvalno, jer parkovi, bašte, i šume pokrivaju maltene jednu trećinu površine grada. To iznosi čitavih 18 m2 po stanovniku, što je veoma impresivno u poređenju sa drugim glavnim gradovima gde prosek iznosi 7 m2.

Najveći ekološki problem u Moskvi je zagađenje vazduha i velika buka, čemu doprinosi velika industrija, kao i drastičan porast broja vozila na ulicama. Veliki broj vozila niske cene benzina čine da su u gradu skoro neprestano gužve. Dakle, ako treba da budete negde na vreme najpametnije je ući u metro. Ipak, u Moskvi se 2012. održavaju olimpijske igre, i grad je rešen da zagađenje drastično smanji. Koliko će u tome uspeti, ostaje da se vidi.

Urbano planiranje i razvoj

Post-sovjetska Moskva je etalon grada koji se ubrzano razvija. Oblakoderi niču kao pečurke i menjaju pejzaž grada; metro se širi na sve strane, a poslovne zgrade, luksuzni hoteli, i tržni centri se po celom gradu šire velikom brzinom. Celokupni kvartovi, koji su nekada bili sivi, bezlični sovjetski blokovi zgrada, danas su živopisni urbani centri, sa sopstvenim tržnicama, prodavnicama, i sopstvenim karakterom. Ipak, već na putu sa aerodroma Šeremetjevo videćete i klasičnu sovjetsku arhitekturu istovetne zgrade i blokove moguće je videti u svakom sovjetskom gradu.

ATRAKCIJE

Moskva je ogromna, i to ne samo u smislu površine grada. Široki trotoari i ulice puni su užurbanih ljudi i automobila, okruženi ogromnim oblakoderima. U gradu postoji hiljade muzeja, parkova, restorana, i klubova. Odakle početi?

Najbolje je da grad počnete da obilazite iz samog centra, Kremlja - mesta gde je Moskva rođena. U okviru zidina Kremlja nalaze se crkve i riznice od kojih nećete moći da se odvojite danima. U muzeju Kremlja čuvaju se pokloni koje su dobijali imperatori, odeća Petra Velikog, impresivna kolekcija kočija Katarine Velike koje su joj poklanjali ljubavnici i neverovatna zbirka imperatorskih dijamanata. Odmah pored zidina Kremlja su najpoznatije atrakcije Moskve - od Crkve Svetog Vasilija Blaženog do Boljšoj Teatra i Zatvora Lubjanka. Tu je i Aleksandrovski sad sa Večnim plamenom posvećenim palim u Drugom svetskom ratu. Istočno od Crvenog Trga je Kitaj Gorod - prva naseobina izvan zidina Kremlja, koja potiče iz 13-14 veka.

Ostatak grada je najbolje posmatrati i obilaziti u koncentričnim krugovima. Severoistočno od centra su Čistije prudi sa jezerom pored glavnog bulevara i haotičnim trgom Komsomolskaja ploščad. Direktno severno od Kremlja je Petrovski distrikt, glamurozni šoping distrikt koji je ime dobio po glavnoj ulici i čuvenom manastiru Svetog Petra. Zapadno od Petrovski distrikta je Tverski distrikt, glavni komercijalni deo Moskve. Zapadno od Tverskog je Barikadnaja, koja je tako nazvana po barikadama i uličnim borbama tokom revolucije 1905.

Centar grada

Kremlj - sinonim za politiku i moć Rusije - jeste geografski centar i političko srce glavnog grada. Godine 1147, Juri Dolgoruki je svoje saveznike okupio baš na ovom mestu, i odatle počinje nastanak i razvoj Moskve. Kremlj je od tada kontinuirano bio simbol države. Odatle je Ivan Grozni započeo svoju diktaturu, Napoleon posmatrao kako Moskva gori, Lenjin krojio diktaturu proleterijata, Gorbačev orkestrirao Perestrojku, a Jeljcin napravio Novu Rusiju.

U prvim godinama Moskve svi stanovnici su živeli u okviru Kremlja koji je bio opasan niskim zidinama. Danas niko ne živi u centru grada, a ulicama se nižu vladine zgrade, istorijski muzeji, grandiozni teatri, luksuzni hoteli, i šoping centri. Široki bulevari i ceremonijalni trgovi najbolje dolaze do izražaja prilikom parada, masovnih okupljanja, koncerata, i drugih pompeznih događaja.

Crveni trg

Odmah izvan severoistočnog zida Kremlja je Crveni trg, ili Krasnaja ploščad. Na južnom delu trga je zgrada koja se više nego bilo koja druga povezuje sa Rusijom – Crkva Svetog Vasilija Blaženog.

Crveni trg je nekada bio tržnica i bio je komercijalno povezan sa trgovačkim kvartom Kitajski Gorod. Trg je oduvek bio mesto gde su se vlastodršci u Kremlju okupljali, slavili, i kudili. Ovde je Ivan Grozni 1547. javno priznao svoja nedela, podigao Crkvu Svetog Vasilija Blaženog 1550ih da bi obeležio svoje pobede i odao počast jurodivom Svetom Vasiliju koji je, kako kaže predanje, jedini mogao da se suprotstavi caru. Crveni trg bio je i gubilište i to ne samo za vreme Ivana Groznog. Na Crvenom trgu je 1671. rastrgnut kozački pobunjenik Stepan Razin. Za sovjetske lidere Crveni trg je bio glavno mesto gde su se održavale vojne parade, od kojih je najpoznatija ona iz 1941. kada su tenkovi sa trga krenuli pravo na borbenu liniju. Tokom Hladnog rata, ovuda su paradirali nosači interkontinentalnih balističkih projektila kako bi Zapad bio svestan snage sovjetske vojne sile.

Najbolji način da se priđe Crvenom trgu je kroz Kapiju uskrsnuća. Rekonstruisana je 1995, i danas izgleda identično originalnoj kapiji koja je na ovom mestu podignuta 1680, i koju je porušio Staljin, jer je smatrao da nije zgodna za demonstracije i parade koje se održavaju na Crvenom trgu. Naime, artiljerija nije mogla da prođe kroz kapiju prilikom ulaska na Crveni trg.

Obiđite:

- GUM - severoistočno od Crvenog trga je Državna robna kuća, koja simbolizuje ekskluzivni šoping iz sovjetskih vremena, a pre svega duge redove i prazne police. U njoj su mogli da kupuju diplomate, stranci, i retko kada Rusi. Fasada je iz 19. veka.

- Kazanska crkva tj Crkva Borogodice kazanske- nalazi se preko puta severnog krila GUM-a, rekonstruisana je 1993. Originalna građevina podignuta je 1636. u znak zahvalnosti za proterivanje poljskih napadača. Tokom dva veka u katedrali se nalazila ikona Kazanske device, za koju se veruje da pomaže Rusima u borbi protiv Poljaka.

- Lenjinov mauzolej - Lenjinov granitni mauzolej jedna je od atrakcija koja se ne sme zaobići prilikom posete Crvenom trgu, pogotovo od kako postoji mogućnost da nekadašnji lider završi na mestu gde je sahranjena i njegova majka u Sankt Petersburgu. Za sada, balsamovani lider se nalazi gde je i bio od 1924.

- Crkva Svetog Vasilija Blaženog- Nikakve fotografije ne mogu vas pripremiti na sumanutu konfuziju boja i oblika koja karakteriše Crkvu Svetog Vasilija - Baziliku. Ovaj ultimativni simbol Rusije sagrađen je između 1555. i 1561. kao simbol bitke tokom koje je Ivan Grozni osvojio tatarsko uporište Kazan. Prema legendi, Ivan Grozni je oslepeo arhitekte ove crkve kako nikada više ne bi projektovali sličnu građevinu. Prividna anarhija oblika katedrale krije sveobuhvatan sistem od devet glavnih kapela: visoke kapele u sredini; četiri velike kapele osmougaonog oblika; i četiri manje u sredini. Kupole su popločane tek oko 1670. i tada su dobile ovaj patern boja.

- Muzej državne istorije - Na severnom kraju trga nalazi se Muzej državne istorije koji ima enormno veliku kolekciju i pokriva celokupan period ruske imperije, od kamenog doba do danas. Zgrada je podignuta krajem 19. veka i sama po sebi je atrakcija. Svaka prostorija je uređena u stilu perioda koji predstavlja.

Manežnaja ploščad – Trg Manjež

Na severnom kraju Crvenog trga nalazi se trg Manežnaja ploščad, nazvan po kremljinskim štalama koje su nekada stajale na ovom mestu. Na trgu se nalazi statua najuspešnijeg sovjetskog komandanta Maršala Žukova na konju.

Teatralnaja ploščad – Trg Teatra

Pozorišni trg situiran je 200 metara severoistočno od Maneža. Nekada je na ovom mestu tekla rečica Neglinaja koja je okretala mlinove postavljene na mestu današnjeg hotela Metropol. Trg je tek početkom 19. veka dobio pozorišta i grandiozni izgled. Na trgu se nalaze Boljšoj teatar i Hotel Metropol. Tu su i nekadašnje zidine koje su u 16. veku okruživale Kitaj Gorod.

Muzej KGB

Muzej KGB-a ima četiri prostorije i posvećen je istoriji, propagandi, i parafernalijama sovjetske obaveštajne službe.

Lubjanskaja ploščad – Trg Lubjanka

Trg Lubjanka je decenijama bio simbol KGB-a. Od 1926. do 1990. zvao se Ploščad Deržinskogo, po Feliksu Deržinskom, osnivaču Če-Ka, prve u nizu sovjetske organizacije državne bezbednosti, a njegova statua dominirala je trgom. Narodne mase su tokom protesta 1991. srušile statuu, koja se danas može videti u Parku skulptura (Krimski val 10).

Zatvor Lubjanka

Tokom 1930ih godina, zatvor Lubjanka bio je mesto gde su poslate hiljade nevinih žrtava Staljinovih čistki. Danas ova sumorna siva zgrada nije više zatvor, već sedište FSB-a, Savezne državne bezbednosti. Zgrada nije otvorena za turističke posete.

Muzej Majakovskog

U zgradi ovog muzeja nalazio se državni stan u kojem je poslednje godine svog života proveo revolucionar i futuristički pesnik Vladimir Majakovski. Sačuvana je soba u kojoj je živeo i u kojoj je 1930. godine izvršio samoubistvo. Muzejom danas upravlja njegova unuka.

KITAJ GOROD

Uske ulice istočno od Crvenog trga su najstarije u Moskvi, a ceo kvart je uobličen u 13. veku kao rani trgovački i finansijski centar. Kitaj Gorod u bukvalnom prevodu znači 'kineski grad', ali u suštini nema nikakve veze sa Kinom. Ime potiče od reči 'kita' što znači taraba - po palisadima kojima je učvršćena zemljana kosina podignuta oko prvobitnog kremaljskog kvarta. Drevne uličice pune ljudi i minijaturne crkve idealno su mesto da započnete pešačenje po centru Moskve.

Kitaj Gorod je sa zapadne strane okružen Crvenim trgom, a sa južne strane rekom Moskvom. Severna granica je ulica Pokrovka, čiji se deo bliži Kremlju zove ulica Maroseika. Ulice u ovom delu su uske i krivudave, sa crkvama i manastirima na svakom koraku.

Glavne atrakcije Kitaj Goroda su Sinagoga, Crkva Svetog trojstva, Engleska kuća, Manastir bogojavljanja, Muzej porodice Romanov, Štamparija Sinoda, Muzej Saharova, i Manastir Zaikonospaski.

Sinagoga u Kitaj Gorodu je najstarija u Moskvi, a podigao ju je 1891. biznismen Poljakov koji je bogatstvo stekao u industriji šećera. To je jedina Sinagoga koja je kontinuirano funkcionisala i tokom sovjetskog perioda, iako je bilo pokušaja da se transformiše u radnički klub.

Crkva Svetog trojstva je pravi dragulj - sagrađena je 1630ih, i predstavlja dragocen primer ruskog baroka. Freske su takođe iz 17. veka, a glavni majstor bio je Simon Ušakov.

Engleska kuća je prvo veleposlanstvo Engleske uspostavljeno za vreme vladavine Elizabete I i Ivana Groznog. Engleska kuća je služila i kao baza za engleske trgovce kojima je bilo dozvoljeno da trguju duty free, pod uslovom da Ivana Groznog snabdevaju oružjem. Ironično, ovaj muzej nema nijedan znak ili opis na engleskom jeziku.

Manastir Bogojavljanje je drugi najstariji u Moskvi. Osnovao ga je 1296. Princ Danil, sin Aleksandra Nevskog. Jedan od prvih igumana ovog manastira bio je Stefan, brat Sergeja Radonežskog, koji je svetac zaštitnik Rusije.

Muzej Romanova je mali, ali veoma interesantan, i u njemu je prikazan život porodice Romanov u periodu dok još nisu postali carevi. Ovu kuću je podigao Nikita Romanov, čiji je unuk Mihail kasnije postao prvi car dinastije Romanov koja je na vlasti bila 300 godina.

U štampariji Sinoda je Ivan Fjodorov 1563. godine proizveo prvu štampanu knjigu u Rusiji - Apostol. U ovoj štampariji je 1703. proizvedena i prva ruska novina Vedomosti. Do početka 19. veka Kitaj Gorod je u neku ruku bio štamparski centar, jer su tu bile smeštene 26 od 31 moskovske knjižare.

Južno od Kurski Vokzal, pored reke Jauza, nalazi se dvospratna kuća u malom parku koja je danas muzej Andreja Saharova. Tu je prikazan život ovog nuklearnog fizičara koji je vremenom postao borac za ljudska prava.

Manastir Zaikonospaski je 1600. osnovao Boris Godunov, iako je sama crkva podignuta tek 1660. Manastir je ime dobio po trgovini ikonama koja je ovde bila vrlo razvijena. Po naredbi Cara Alekseja, braća Likhud, učenjaci iz Grčke, otvorili su u prostorijama manastira 1886. godine 'Slovensku, grčku i latinsku akademiju', a tu je studirao i Mihail Lomonosov. Akademija je kasnije postala bogoslovija, i 1814. pretvorena u Manastir Trojstva Svetog Sergeja.

ČISTJE PRUDI

Čistje Prudi ili 'Čista jezera' odnosi se na simpatično jezerce koje krasi Bulevar Kolco na raskrsnici sa ulicom Pokrovka. Leti se tu puštaju jedrilice, a zimi se jezero pretvara u klizalište. Izaberite kafić, naručite pivo ili kafu, i posmatrajte okolinu.

Ovaj kvart nekada nije bio ovako prijatan. U 17. veku tu su se nalazile brojne moskovske kasapnice. Petar Veliki je ovaj deo zemlje poklonio trgovcu Aleksandru Menšikovu, koji je raščistio kvart i nazvao ga Čistje Prudi.

Severozapadno od ovog mesta atmosfera se radikalno menja kod Komsomolska ploščad. Oko trga nalaze se tri glavne železničke stanice, uvek je velika gužva, i često ima dosta sumnjivih likova, tako da je ovo jedan od najopasnijih delova Moskve. Na ovom trgu primećuje se ne samo društvena, već i arhitektonska raznolikost Moskve. Kazanski vokzal (Kazanska stanica) na južnom delu trga građena je između 1912. i 1926. i predstavlja retrospektivu sedam građevinskih stilova koji sežu do 16. veka. Leningradski vokzal (Lenjingradska stanica), sa visokom sahat kulom na severnom delu trga je najstarija u Moskvi, sagrađena 1851. Po izgledu je veoma slična železničkoj stanici na drugom kraju pruge, Moskovskoj stanici u Sankt Petersburgu. Jaroslavski vokzal (Jaroslavska stanica) podignuta je 1902-1904 i predstavlja Art Nouveaux fantaziju Fjodora Šekhtela.

Zapadno od Komsomolskaja ploščad nalazi se zgrada koja podseća na tortu za mladence - Hotel Lenjingradski. Ovo je jedna od sedam Staljinovih sestara, a danas je tu smešteno Ministarstvo poljoprivrede.

Toranj Menšikov

Sakriven iza pošte, ovaj čuveni toranj sagrađen je po naredbi Menšikova između 1704. i 1706. Toranj je jedna od prvih baroknih građevina u Moskvi i provobitno je bio 3 metra viši od Zvonika Ivana Groznog. U oluji 1723. godine toranj je ozbiljno oštećen nakon što ga je pogodio grom koji je izazvao požar. I njegov vlasnik je pao u nemilost. Posle smrti Petra Velikog, Menšikov je proteran u Sibir, a toranj je nekoliko decenija bio zapušten. Kada je konačno popravljen 1780. izgubio je dobar deo svoje visine i elegancije. Danas se u njemu nalazi Crkva Arhangela Gabrijela.

PETROVSKI DISTRIKT

Danas Petrovski distrikt ponovo ima sjaj koji je imao pre Oktobarske revolucije, i predstavlja mesto najglamuroznijeg šopinga. Pasaž Petrovski je jedan od prvih simbola potrošačke kulture u Moskvi - šljašteći tržni centar sa najskupljim radnjama u gradu. Glavne atrakcije su - Kuća Dostojevskog, Moskovski muzej moderne umetnosti, Muzej dekorativne i profane umetnosti, i Gornji manastir Svetog Petra.

TVERSKI DISTRIKT

Glavna moskovska ulica je Tverska ulica - trotoari su puni kupaca, a izbor prodavnica je veliki. Ipak, ovoj živopisnoj ulici nedostaje identitet koji imaju drugi kvartovi u Moskvi, a razlog tome je i bezlična rekonstrukcija ovog dela grada koja je obavljena tokom 1930ih. Osim toga, lokalci koji ovde žive tvrde da su nedavnim razvojem bukvalno isterane prodavnice u kojima se lokalna zajednica snabdevala. Danas se Tverskom ulicom nižu restorani, barovi, pozorišta, i prodavnice, a atmosfera je kao u svakom pravom velegradu.

BARIKADNA

Boljšaja Nikitskaja ulica seče Garden Ring kod Kudrinske ploščadi, a okolni kraj zove se Barikadnaja, koji je dobio ime po žestokim uličnim borbama i barikadama tokom pobune 1905. i 1917. Južno odatle, niz reku Moskvu, nalazi se najveći urbani projekat u nastajanju, poznat kao Moskva City. Planira se izgradnja i mini metro linije, a gradske vlasti se spremaju da veliki deo administracije presele u ovaj novi urbani centar.

ARBAT DISTRIKT

Najpoznatija ulica u Moskvi je ulica Stari Arbat, koja vrvi od prodavaca umetnina, slikara portreta, uličnih pesnika, žonglera, i baskera - ali i džeparoša. U ovoj maloj i, za moskovske uslove, uskoj ulici – pešačkoj zoni nalazi se i jedini zid u Moskvi na kome je dozvoljeno pisati grafite. Neki od najpoznatijih ruskih boema su se tu potpisali za istoriju. Ulica je odlična i za kupovinu suvenira – ako želite da budete sigurni da ste kupili original učinite to u prodavnici. Inače, otvorite četvoro očiju ako kupujete na ulici. Za kupovinu suvenira najbolje je otići u Izmailovski park i pažljivo izabrati. To je i jedno od retkih mesta gde je moguće kupiti originalne propagandne postere iz sovjetskog perioda.

Izvor: Lonely Planet

Dubai, jedan od sedam Ujedinjenih arapskih emirata, objavio je plan izgradnje najvećeg aerodroma na svetu, koji će biti velik kao 19.200 fudbalskih igrališta ili kao aerodrom u Čikagu i londonski "Hitrou" zajedno.