Ja, Donald Tramp

Snežna mećava besnela je nad Njujorkom, dok su se najveće gradske zverke okupljale na Milion Er terminalu njujorškog Teterboro Aerodroma, da bi pod konac postrojenim privatnim džetovima bili prevezeni do Palm Biča na Floridi, gde se te januarske subote 2005. godine održavalo venčanje i Melanije Knaus. Zvanice su procenile da se vredi izložiti opasnosti leta po lošem vremenu, ako ni zbog čega drugog, ono da bi sutra mogli da se sa svojim prijateljima sočno slade svim detaljima i preterivanjima od kojih padaju vilice. U mnogome, očekivanja su bila izneverena. Iako skupa i pretenciozna, ova proslava je po svom stilu više ličila na kraljevsko venčanje u nekoj od evropskih prestonica, nego na svadbu njujorškog mogula, retko dovodjenog u vezu s pojmovima odmerenosti i dobrog ukusa. Danima pre venčanja pljuštale su brojke i imena. Melanija Knaus, tridesetpetogodišnja njujorška manekenka iz Slovenije, odlučila se za kreaciju Džona Galijana. Ekstravagantni kreator kuće Dior za tu priliku je napravio raskošnu venčanicu s ogromnim karnerima i šlepom, koja je otkrivala vrtoglavu figuru od koje je starom liscu zastao dah („Kada Melanija i ja ulazimo u restoran“ hvalio se Donald u svom stilu „vidim odrasle muškarce kako ridaju“). Na venčanicu je utrošena tolika količina finih materijala, čipke i bisera, da je težila skoro 25 kilograma. Zbog toga je mlada bila prinudjena da u prvom delu svadbe sedi na posebnoj klupici. Dobila je i instrukcije od jedne stilistkinje: „Budi sveža i jedi i pij što više, da se ne bi onesvestila“. Fotografija Melanije Knaus u Galijanovoj kreaciji objavljena je na naslovnoj strani februarskog izdanja američkog Voga. Prvi put u 113 godina dugoj istoriji ovog magazina, na njegovoj naslovnoj strani pojavila se jedna mlada u venčanici. Za ceremoniju venčanja koja je otpočela u 19 časova Trampovi su odabrali gotsku Palm Bič Episkopalnu crkvu. Istina je da ni mlada ni mladoženja ne pripadaju episkopalcima, ali je, kako je neki meštanin došapnuo jednom novinaru, u toj crkvi Tramp uspeo da izdejstvuje dozvolu za sklapanje braka bez uobičajenih šest nedelja verske pripreme. Uz obećanje da će kroz istu proći naknadno. Melanija je smerno išla do oltara, oko njenog vrata skupocena ogrlica, ali - bez mindjuša. Izgled božićne jelke nestao je s Ivanom Tramp. Pored oltara je čekao mladoženja u belom smokingu, sa svojom prepoznatljivom frizurom, koju je jedan internet sajt opisao kao „najgore tapiranje u istoriji savremenog čoveka“. Zabava za oko 350 zvanica priredjena je u Trampovom ekskluzivnom kompleksu za odmor Mar-a-Lago. Neposredno pre venčanja obavljeno je 42 miliona dolara vredno renoviranje balske dvorane. Ova dvorana, optočena pozlatom, dizajnirana je u Trampovom omiljenom neoklasicističkom stilu i inspirisana je francuskim Versajem. Sa liste zvanica surovo su eliminisani svi ljubitelji kanapea i besplatnog šampanjca, neizostavni na njujorškim partijima na kojima se prepliću moda i trgovina. Osim par izuzetaka, kao što je nekolicina strateški pozvanih novinara i Donaldov zubar, svi pozvani spadali su u tešku kategoriju. Ili bukvalno, kao što je zvezda NBA Šekil O’Nil, ili po visini iznosa na bankovnimračunima. Neko je primetio da su mnoge zvanice prilikom dolaska na venčanje imale u vidu prvenstveno svoje poslovne agende, i taj je verovatno bio u pravu. Oboje Klintona, Bil i Hilari, kao i obično – prikupljali su novac za svoje političke aktivnosti. Bivši republikanski senator, sada konsultant Al D’Amato vrebao je nove klijente, a nekadašnji njujorški gradonačelnik Rudi Djulijani animirao je donatore za svoju predsedničku kampanju. Kazino mogul Stiv Vin bio je prisutan zato što je on još jedan gigant iz Atlantik Sitija, a ešalon novinara i producenata NBC televizije došao je da podrži zvezdu svoje hit emisije „Šegrt“. Prisutna je bila i Ana Vintur, glavna urednica Voga, koja je imala naslovnu stranu, a Trampovi zauzvrat vrhunsku reklamu. Za razliku od njemu sličnih pridošlica na vrh društvenog trona, Tramp je oduvek bio jasan i iskren: nikada nije imao potrebu da prikriva činjenicu da mu je biznis na prvom mestu i da se kod njega sve vrti oko biznisa. To što se venčanje poklopilo sa početkom snimanja treće sezone „Šegrta“ ili što je glamurozna proslava bila izvanredna prilika da promoviše renovirani Mar-a-Lago, njegov bračni zavet ne čini manje iskrenim. Venčanju je prisustvovalo svo četvoro Donaldove dece: Donald Jr, Ivanka i Erik iz njegovog braka s Ivanom Tramp, kao i ćerka Tifani, iz njegovog drugog braka s Marlom Mejpls. Iako pozvane, obe Donaldove bivše supruge Ivanka i Marla, nisu se odazvale pozivu. Melanija Knaus rodjena je1970.godine u slovenačkom mestu Sevnica. Od rodjaka sa njene strane venčanju je prisustvovala jedino njena sestra Ines, dizajnerka iz Slovenije, koja je svoju ulogu deveruše odigrala u kreaciji Vere Vang. Uspon

rodjen je 14. juna 1946.godine u državi Njujork. On pripada trećoj generaciji poslovnih ljudi u svojoj porodici. Za svoje poslovne veštine najviše može da zahvali svom ocu Fredu Trampu, koji je, zbog rane smrti svoga oca bio prinudjen da kao vrlo mlad sam krene u posao. Fred Tramp je postavio osnove danas moćne Tramp Organizacije i stekao bogatstvo.

Donald je bio nemirno dete. Kada mu je bilo trinaest godina, roditelji su ga upisali na vojnu akademiju, da bi na taj način njegovu nezaustavljivu energiju usmerili u pozitivnom pravcu. Po njenom završetku, Donald je upisao jezuitiski Fordham Univerzitet u Njujorku, ali je posle dve godine uspeo da predje na prestižnu Vorton školu Univerziteta u Pensilvaniji, gde je studirao ekonomiju i gde je diplomirao 1968.godine.Uz veliku ambiciju koju je posedovao, put do uspeha bio neizbežan. U to vreme nije tačno znao čime želi da se bavi, ali je znao da to mora da bude nešto istinski veliko. Odmah po završetku školovanja, Donald je počeo da radi kod svoga oca, koji se u to vreme prevashodno bavio rentiranjem kuća i stanova za srednju klasu. Ubrzo je uvideo da ono što je želeo neće moći da ostvari u rodnom Kvinsu, pa je 1971. godine svoje aktivnosti usmerio preko mosta, na Menhetn, ostrvo na kome sve pršti odbogatstva i siromaštva. Iako nije imao mnogo novca, uspeo je da se „umuva“ u neke ekskluzivne klubove, teško dosupne običnim smrtnicima. Svoje članstvo više je koristio za poslovne kontakte, a manje za jedrenje luksuznim jahtama i polo mečeve. Medju članovima je bio dobro prihvaćen, dogod se uzdržavao od ljubavnih afera s njihovim ženama. Usled finansijske krize sedamdesetih godina, gradske vlasti Njujorka su pružale velike poreske podsticaje investitorima. Ovo je Trampu išlo na ruku. Kao dobar pregovarač, uspeo je da za svoje poslove obezbedi povoljne kredite, i tokom osamdesetih godina se postepeno transformisao u jednog od najvećih graditelja i trgovca nekretninama na Menhnetnu. Gradio je na najprestižnijim adresama. Sazidao je hotel Grand Hajat, najveći njujorški hotel izgradjen od 1950.godine, kao i brojne višespratnice sa apartmanima za stanovanje i poslovne aktivnosti. Pošto je osamdesetih akumulirao milione, Donald je početkom devedesetih bio prinudjen da posmatra kako veći deo tog bogatstva odlazi, usled nemogućnosti kompanije da servisira ogromne dugove. 1990. godine proglasio je bankrotstvo kompanije, a našao se i na ivici ličnog bankrotstva. Bio je primoran da se odrekne zgrade Tramp Šatl, koju je kupio 1989.godine, ali je uspeo da zadrži Tramp Tauer i kontrolu na tri kazina u Atlantik Sitiju, medju kojima i čuveni Tadž Mahal. Banka Čejs Menhetn, koja je Trampu dala kredit za kupovinu ogromnog zemljišta na zapadnom Menhetnu, prinudila ga je da ovu lokaciju ustupi azijskim investitorima. Tramp nije uspeo da zadrži bilo kakva svojinska prava na zemljištu, već su mu je obećano 30% od profita koji se ostvari nakon preprodaje zemljišta ili izgradnje. Dotada, novi vlasnici su mu poverili da radi ono što najbolje ume – da gradi, i to za skromnu cenu gradjevinskih radova. Dozvolili su da istakne i svoje ime na gradjevinama koje su tu nicale, znajući da će zahvaljujući njemu svoje kvadrate moći još bolje da naplate. Do kraja devedesetih godina, Tramp je u priličnoj meri uspeo da se pridigne iz pepela. Taj preokret učinio ga je još slavnijim. Za sve to vreme niko nije bio toliko impresioniran Donaldom Trampom kao sam Donald Tramp.Svoju životnu doktrinu izneo je najpre u svom bestseleru „Trump: Art of the Deal“, a posle krize koju je uspešno prevazišao, i u knjizi „Trump: Art of the Comeback“. Nije na odmet reći da je uporedo s poslovnim i finansijskim razvojem Donalda Trampa, imperija njegovog oca Freda narastala još većom brzinom i snagom. Fred Tramp je bio jemac za prvi kredit svoga sina. Dok je Donald prolazio kroz agoniju s poveriocima, njegov otac je često priskakao u pomoć. Kada je preminuo 1999.godine, Donald je nasledio oko 200 miliona dolara. Iako se ranije hvalio da će napraviti veću i moćniju imperiju od svog oca, ispostavilo se da je njegov otac sagradio takvu imperiju, koja je mogla da podnese čak i Donaldove raskošne gubitke.

Ivana Tramp

U cilju promovisanja Olimpijskih igra u Montrealu, 1976.godine je u Njujork doputovala kanadska imigrantkinja Ivana Zelničkova, bivša čehoslovačka reprezentativka u skijanju i foto-model. Donald je u jednom restoranu upoznao Ivanu, koja je sledeće godine postala njegova supruga, uzela njegovo prezime i sve ono što uz njega ide. Tokom osamdesetih godina oni su postali neizbežan tandem njujorške društvene scene, sa životnim stilom ljudi koji mnogo rade, mnogo zaradjuju i to mnogo pokazuju. Kao takvi, često su izazivali kontraverzne reakcije u javnosti. Od Ivane, koja nikada nije uspela da iskoreni slovenski akcenat i besprekorno usavrši engleski, potiče Trampov nadimak The Donald, kojim ga i danas oslovljavaju oni koji žele da ga zadirkuju.

Ivana Tramp nije imala u planu da se zadovolji ulogom pratilje bogatog poslovnog čoveka, već se i sama priključila nekim Donaldovim projektima. Kada je on kupio hotel Plaza, jedan od simbola Njujorka, njoj je pripao zadatak da osmisli i nadgleda njegovu restauraciju. Ivana je otišla i korak dalje: postala je Predsednica hotela, a 1990.godine proglašena je za Hotelijera godine. Oblačila se živopisno, kao i danas, s neizostavnom plavom natapiranom pundjom. Iz vremena braka s Donaldom ostala je upamćena njena izjava: „Obećala sam mu da ću celog života izgledati kao da mi je 28, ali to će ga koštati čitavo bogatstvo“. Krajem 1990.godine počelo je govorkanje kako Donald Tramp ima paralelnu vezu s plavokosom misicom iz Džordžije Marlom Mejpls. Usledio je prljavi razvod, praćen žestokim novinskim obračunima i okončan sudskom parnicom u kojoj je Ivana dobila daleko više od imovine garantovane predbračnim ugovorom. Donald se 1993.godine oženio Marlom, koja mu je rodila ćerkicu, ali je brak potrajao svega nekoliko godina. Osvrćući se na razvod s Ivanom, Donald je kasnije izjavio: „Nisam otišao zbog druge žene, jednostavno sam otišao“. Siroti Milioner

U Forbsovoj listi najbogatijih ljudi navedeno je da vrednost Donaldove imovine oko 2,7 milijardi dolara, mada sam Donald tvrdi kako ona iznosi oko 5 milijardi. Oktobra 2005. godine Njujork Tajms je sproveo istraživanje i izneo pretpostavku da se radi o iznosu daleko manjem nego onom koji je naveo Forbs. Januara 2006. Tramp je podneo tužbu s odštetnim zahtevom od 5 miliona dolara protiv kompanije Vorner Bros i biografa Timoti O’Brajena zbog tvrdnje da Tramp nije milijarder, već samo milioner, s imetkom vrednim izmedju 150 i 250 miliona dolara. U dva navrata Tramp se javno poigrao idejom da se kandiduje za Predsednika SAD. Iako poznat kao umereni republikanac, 1999.godine najavio je kampanju ispred Reformske partije Rosa Peroa. Iz trke je izašao kada je u stranci došlo do podela. U svojoj knjizi napisao je da ne bi bio dobar predsednik, ako ni zbog čega drugog,  ono makar zbog jedne svoje fobije: nikada se ne rukuje s ljudima iz straha od bacila, i taj običaj smatra “varvarskim”.